UTVA AVIO INDUSTRIJA D.O.O.

Utva Avio Industrija osnovana je 5. juna 1937. godine i posvećena je projektovanju, razvoju i proizvodnji aviona opšte avijacije.

U svojoj bogatoj istoriji, ponosni smo na proizvodnju nekoliko modela aviona opšte avijacije, poput aviona Utva 60, Utva 66, Utva 75, koje možete videti širom sveta, kao i trenažnih sistema – Lasta, Orao i G4.

Zahvaljujući zadovoljstvu domaćih i inostranih korisnika, imamo svetsko priznanje za naše bezbedne, udobne i postojane avione, ali i težimo stalnom napredovanju.

Trenutno, u svom proizvodnom programu Utva Avio Industrija ima avione Sova i Lasta. Sa modernim konceptima projektovanja i proizvodnje, trudimo se da ispunimo sve aktuelne zahteve tržišta.

Godine 2017, 28. februara, javno preduzeće Jugoimport SDPR postalo je većinski vlasnik kompanije Utva Avio Industrija.

Naše vrednosti

Istorijat

1937.
Komar

Komar, poznata među pilotima i kao Komartermik, vazduhoplovna je jedrilica koju su konstruisali poljski inž. Antoni Kocjan i Apolinary Sobierajski 1933 godine. Utva je proizvela jedrilicu 1937. godine.

Orlik

Orlik je visoko sposobna jedrilica Standard klase. Jedrilica je jednosed, sagrađena je od drveta i platna, a proizvodila se u Poljskoj (Warsztaty Szybowcowe) i Jugoslaviji (UTVA). Bila je namenjena sportskim takmičenjima i trenaži pilota jedrilica. Prvi operater je Vazduhoplovni savez Jugoslavije. Poljska je posedovala 18, a Jugoslavija 8 primeraka.

1939.
Vrabac

Vrabac je klizač za osnovnu obuku pilota mešovite konstrukcije (pretežno drvo i platno) s podtrupnom skijom za sletanje, koji je konstruisao inženjer Ivan Šoštarić 1939. godine.

1940.
Čavka

Čavka je jednosedna trenažna jedrilica mešovite konstrukcije pretežno napravljena od drveta i platna sa neuvlačivom amortizovanom skijom za sletanje ispod trupa. Projekat i proizvodnja od strane inženjera Ivana Šoštarića je rađena u fabrici Utva u Pančevu. Korišćena je u nekadašnjoj Jugoslaviji i Grčkoj.

1946.
Ševa

Ševa je klizač za osnovnu obuku pilota mešovite konstrukcije (pretežno drvo i platno) s podtrupnom skijom za sletanje, koji je konstruisao inženjer Ivo Šoštarić 1939. godine.

1948.
Jastreb

Prve dve manje serije jedrilice Jastreb od po 20 komada su napravljene u fabrici Utva u Pančevu 1948. i 1950. godine. Jedrilice Jastreb 54 su se proizvodile u fabrici Letov u Ljubljani (Slovenija). Koristile su se u gotovo svim aeroklubovima širom Jugoslavije. Zahvaljujući odličnim letnim karakteristikama ove jedrilice su bile veoma popularne među pilotima-jedriličarima. Prestale su da se koriste sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Trojka

Avion Trojka je školski avion. Jedan je od prvih projektovanih, razvijenih i proizvedenih u Utvi posle Drugog svetskog rata. Ovaj jugoslovenski avion je poznat pod nazivima Utva 251 BC-3 ili popularno Utva Trojka. Pored osnovne namene za obuku pilota, imala je i namenu turističko-sportskog aviona.

Trojku su projektovali Boris Cijan i Đorđe Petković, a prototipski razvoj je realizovan u Ikarusu, pod oznakom Ikarus 251. Nakon uspešnog ispitivanja u letu, u Vazduhoplovno opitnom centru, serijska proizvodnja je realizovana u Utvi, pod oznakom 251 Trojka.

1955.
Lasta

Lasta je visoko sposobna jedrilica otvorene klase, drvene konstrukcije. Napravljena je u Utvi 1955. godine a namenjena je za takmičenja i postizanja uslova za diplome jedriličara i trenažu.

1956.
Aero-3

Utva Aero-3 je vojni avion za početno školovanje pilota, s klipnim motorom. Aero-3 je projektovan na osnovu taktičko-tehničkih-zahteva Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva kao zamena za Aero-2, u nameni za početno i osnovno školovanje i obuku pilota. Projektovao ga je dipl. inž. Đorđe Petković. Proizvedeno je 110 primeraka u fabrici aviona Utva i u JRV su bili u upotrebi od 1956 do 1964. godine. Posle toga su predati na upotrebu Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije, gde su korišćeni kao avioni za osnovnu obuku pilota, sve do zamene sa Utvom 75.

Utva 56

Utva 56 i Utva 60 je avion četvorosed, sa klipnim motorom, kojeg je proizvela Fabrika aviona Utva iz Pančeva. Oznaku Utva-56 je nosio protopip aviona dok je poboljšana verzija ovog aviona koja je ušla u serijsku proizvodnju nosila oznaku Utva 60. To je bio avion potpuno metalne konstrukcije, visokokrilac sa upornicama, fiksnog stajnog trapa i klipnim motorom. Pored pilota imao je mesta za tri putnika. Projektovali su ga inženjeri: Branislav Nikolić, Dragoslav Petković, Jovan Čubrilo i Nikola Dimitrijević.

1966.
Utva 66

Utva 66 je avion četvorosed, sa klipnim motorom, kojeg je proizvela Fabrika aviona Utva. Avion je vojni i  koristio se za obuku i trenažu pilota, obuku padobranaca, vezu, izviđanje i sanitet. Civilne verzije su korišćene kao sanitet, spasilački i avion za sport. Verzija aviona je bila predviđena za sletanje na nepripremljene terene, a njegovim osobinama doprinosili su ugrađena pretkrilca i zakrilca. Pilotska kabina opremljena je duplim komandama leta. Pomeranjem prednjeg desnog i zadnjih sedišta (ambulantna verzija) u avion su se mogla smestiti dva nosila sa povređenim osobama. Umesto plovaka za sletanje na vodu, na stajni trap su se mogle montirati skije ili točkovi. Izrađeno je oko 130 Utva-66 aviona. Poslednji su povučeni iz vojne službe 1999. godine.

1974.
J-22 Orao

Prvi put je poleteo avion J-22 Orao, dvomotorni, sub-sonični jurišni i izviđački avion. Razvijen je u jugoslovensko-rumunskoj saradnji tokom 1970-tih za ratno vazduhoplovstvo obe države. Ovaj avion je proizveden upotrebom naprednih tehnologija. To je metalni visokokrilac sa uvlačećim stajnim trapom tipa „tricikl“ s mogućnošću poletanja i sletanja na pripremljene travnate piste. Određene segmente aviona poput zadnjeg dela trupa proizvodila je Utva Avio Industrija.

1975.
Utva 75

Utva 75 je metalni niskokrilac, jednomotorni propelerac, poluakrobatski dvosedi avon sa sedištima jednim pored drugog i prostranom kabinom sa odličnom vidljivošću. Ima neuvlačivi stajni trap i snabdeven je komandno-navigacionom opremom. Zadovoljava zahteve standarda FAR Part 23 (poluakrobatska kategorija) sa ograničenjem normalnog opterećenja +6g/-3g. Projektovan je u saradnji sa VTI „Žarkovo“ i fabrikom „Prva petoletka“ iz Trstenika, sa posebnom namerom da zadovolji zahteve jednostavnosti, bezbednosti, pokretljivosti i ekonomičnost. Zahvaljujući dragocenim vrlinama koje odlikuju avion Utva-75 – niska potrošnja, kratko poletanje i sletanje, lako održavanje i opsluživanje, čvrstoća i bezbednost – Utva-75 je namenjena osnovnoj obuci pilota i akrobatskom letenju, vuči jedrilica, u uslovima vizuelnog i instrumentalnog letenja danju i noću.

Proizvodnja serijskih aviona počela je septembra 1978. godine.

1978.
Super Galeb G4

Super Galeb G-4 je jugoslovenski školsko-borbeni avion s turbomlaznim motorom, namenjen za prelazno školovanje vojnih pilota posle aviona Utva 75, odnosno posle aviona Lasta, a ispred aviona Orao i drugih borbenih aviona. Projekat i kompletan razvoj je vodio Vojnotehnički institut u Žarkovu, a proizveden je u Utva Avio Industriji i fabrici aviona Soko Mostar. Super Galeb G-4 je prvi let imao 1978. godine. Avion je pouzdan, jednomotorni i turbomlazni i služi za blisku vazdušnu podršku. Centralni deo aviona proizvela je Utva Avio Industrija.

1988.
Tupolev // Ilyushin

Uspešna saradnja sa kompanijama Tupolev i Ilyushin iz Moskve, Rusija. Utva Avio Industrija je proizvodila delove, alate i modele za aerotunelska ispitivanja za Tupolev 204 i Ilyushin 114.

Norman Fieldmaster

Utva je u periodu od 1988 do 1992. godine sarađivala na projektu proizvodnje poljoprivrednog aviona Norman Fieldmaster. Utva je projektovala i proizvodila sve alate za formiranje limenih i frezovanih delova, takođe projektovala je i proizvodila sve montažne alate. Sastavljanje trupa, krila i repnih površina sa mehanizacijom i nosačima za hidraulički, gorivni i sistem komandi je radio tim posvećenih stručnjaka, a isporučeno je 5 kompletnih trupova, krila, repova i mehaničkih sistema.

1989.
Boing-737 // Boing-757

Ponosni smo na saradnju sa kompanijom Boing, Utva Avio Industrija je proizvodila frezovane i limene delove, montažne alate za pretkrilca, terminezone i podne nosače, sa montažom, za Boing-737 i Boing-757.

1995.
Lasta

Vojnotehnički institut je uradio Program realizacije aviona Lasta 1995. godine, na osnovu čega je urađen prototip. Izvršena je revizija taktičko-tehničkih zahteva, po filozofiji da avion Lasta bude bliži po letnim karakteristikama, kategorije ranijeg aviona Aero-3. Postojala je ideja da avion Lasta bude lak prelaz na G-4 I blisko kompatibilan s njim. Prototip aviona Lasta 95 izrađen je u fabrici aviona Utva. Prvi let je izvršio probni pilot Salko Hadžić, 5. februara 2009. godine, nakon čega su otpočela prototipska ispitivanja u Vazduhoplovnoopitnom centru.

1996.
IAI Galaxy

IAI Galaxy - Utva je proizvela alate za formiranje frezovanih i limenih delova trupa, uključujući delove prve klase. Tokom perioda od 1996. do 1999. godine, isporučeni su kompleti delova za 4 prototipa i 12 serijskih aviona.

2001.
S.A.B.C.A.

Sklopljena saradnja sa belgijskom kompanijom S.A.B.C.A. na programu proizvodnje 4 frezovana i 9 limenih delova sa alatima za oblikovanje, za Airbus A340 i Ariane 5 – svemirski program.

2009.
Lasta 95N

Od 2009. do 2011. godine Utva Avio Industrija je proizvela i isporučila 20 aviona Lasta 95N za Iračko ratno vazduhoplovstvo.

2012.
Lasta 95N

Utva je proizvela 15 aviona Lasta 95N za Srpsko ratno vazduhoplovstvo.

2015.
Piaggio Aerospace

Čast nam je što smo učestvovali u reprojektovanju, projektovanju, inženjeringu i proizvodnji montažnog alata za kompaniju Piaggio Aerospace, za trup na avionu Piaggio P180, sa platformom, stepenicama i rukodržačima.

Naši partneri

Domaći partneri

Inostrani partneri